Први аеродром у Кишињеву званично је отворен 19. септембра 1944. године, са лансирањем линија у Москву, Санкт Петербургу, Кијеву, Минску, Кавказу и Криму. Током 1950-их година, отворене су многе линије за главне градове СССР-а.

Садашњи аеродром лоциран јужно од града отворен је 1960. године. Присуство на новом аеродрому је троструки пут на старом аеродрому 1959. године. Од краја 1960-их, аеродром углавном има летове који дозвољавају да стигне до Москве.

Нова зграда терминала изграђена је 1974. године. Аеродром сада има 800.000 путника годишње и служи 80 градова, све у Совјетском Савезу. 13. септембра 1990. отворена је прва међународна линија за Франкфурт.

После пада СССР-а и независности Молдавије, активност аеродрома опада, због пада економских веза са другим бившим совјетским републикама и грађанског рата у Транснистрији. Године 1993. аеродром је чак привремено био и без активности. 31. маја 1995. године, аеродром "се поново роди" и добија статус међународног аеродрома.

Године 2002. аеродром и његова околина су потпуно модернизовани: терминал је реновиран и изграђен је нови терминал. Грејање, вентилација, електрични системи, руковање пртљагом, контролни портови и информације о путницима су преуређени, уз приступни пут и постројење за пречишћавање воде. Тада је могуће да Кишињев иде у 18 земаља. У 2011. години, аеродром је проглашен "ЦИС најбољи аеродром", а годишња присутност прелази милион путника.

У 2017, нова компанија Dacii Групе, Dacii Moldovei, основала је свој главни центар.

Да бисте приступили информацијама о аеродрому, кликните овде.

Историја

У склоништу тврђаве Кис-јено је настао око молдавског села петнаестог века Цхисинау где пољопривредници и винари око стоји тржиште. Историчари немају дефинитиван одговор у вези са датумом да се историја града, али је назив Кишињев се помиње у повељи датира од 25. априла, 1420.

Вероватно је да историја града започиње пре овог времена, али се није разликовала од околних села. Један број докумената који датирају из шеснаестог и седамнаестог века приказују град као једноставан села источне Молдавије без значајног политичког и економског улогу. У старим мапама кнежевине Молдавије, Кишињев се не појављује, док постоје и други градови. Међутим, град је добија на значају током векова као извора територијални спорови, ветрењаче или воду, прво у којима посредује молдавских прекршаје Лапусна, капитала од Тинут (Молдавскиј Цоунти) који је зависио Цхисинау, они су онда сами кнезови Молдавије, а на крају и Молдавска скупштина. Штавише, продужење села изван граница проузрокује жалбе суседних сељана.

Године 1789, град Кишињев доживио је значајан пожар у смислу да је дио становништва присиљен да мигрира. Цхисинау, представили путницима као средњовековни град у руралном аспекту већ спаљена 1739. и 1788. и поново спаљен у 1793. Упркос пожара, неправилних улицама и разбацане кућу, без обзира на руско-турских ратова, упркос ривалитета, град се и даље развија и обухвата околна села.

Прави развој града почиње руском доминацијом. 1812 Уговором из Букурешта затвара поделе Молдавије и анексију источног половине руског царства у којој влада Бесарабије, која је постала капитала Цхисинау под руском именом Кишињеву. Заправо, да би имали империјални капитал у својој новој покрајини, руске власти додају 5 суседних села у село Кишињу. Ово прегруписање у једној општини прати изградња, на висоравни изнад старог Молдавског града, новог шаховског града са насељеницима из целе Руске империје.

Током 19. века, Руси су изградили касарне, административне зграде, руску катедралу и жељезницу.

Становништво града остало је веома космополитско све до 1940. године (са многим белим руским избеглицама, Јеврејима, Грцима који су бежали из СССР-а, Украјинци који беже од глади и Јермени). Депортације и масакри 1940-1950. Од стране фашистичких режима Румунски и Стаљинистички совјетски смањили су становништво; ово смањење је надокнађено од 1945. године приливом Руса, Украјинаца и Јевреја из цијелог СССР-а и Молдаваца из околних крајева.

Град је данас највећи у земљи. То је важан индустријски и терцијални центар (продавнице, услуге).